02Apr

Fake news

Pored virusa korona, svet se bori sa epidemijom lažnih vesti

Globalna neizvesnost i konstantni pritisci na stanovništvo da se prilagode životu u doba virusa korone (COVID-19) dodatno su ispunile javni prostor informacijama koje nas neretko podsećaju koliko zapravo moramo biti oprezni na internetu. Kako države širom sveta savetuju svoje građane da provode vreme kod kuće, društvene mreže i aplikacije za komunikaciju postale su izvor uzbuna, glasina i poluinformacija koje otežavaju borbu protiv virusa tako što stvaraju paniku ili daju savete koji mogu biti opasni po život.

„Viralnost“ je stvorila novu internet valutu, objave koje preko noći „zapale“ internet u nekim slučajevima dostižu veći domet od stručnih tekstova u novinama ili priloga na televiziji. Kako viralna objava dobija na intenzitetu, korisnici mreža je sve manje preispituju iz razloga što veruju ako je objava podeljena hiljadu puta mora da u njoj ima neke istine, odnosno da je proverena čim je toliko ljudi deli. Upravo su takve objave najopasnije, one koje zbog svoje jačine prodora uspevaju da manipulišu veliki broj ljudi u kratkom vremenskom periodu, dok je za njihovu detekciju i demant potrebno više dana ili nedelja.

Prošle nedelje na društvenim mrežama u SAD kružile su slike hiljada lažnih SMS poruka u kojima su ljudi tvrdili kako njihovi prijatelji ili rođaci u raznim organizacijama kao što su FBI ili UN imaju informaciju da će Donald Tramp uvesti karantin u celoj državi. Vest je unela dodatnu uznemirenost među stanovništvom a neki su zbog nje krenuli da gomilaju namirnice. Bela kuća je ubrzo demantovala poruke i rekla da karantin u celoj državi nikada neće biti opcija, ali  šteta od te dezinformacije je već bila napravljena. U Britaniji informacija da je princ Filip preminuo od virusa korona obišla je ceo svet pre nego što se ispostavilo da je priča zapravo lažna i da je princ dobro. Vest se širila putem Tvitera i Redita, i ovo je otprilike peti put u poslednje dve godine da korisnici ovih mreža „potvrđuju“ prinčevu smrt.

Pored ovih dezinformacija, mnogo opasnije su one koje zapravo dele lažne zdravstvene savete koji navodno mogu da „izleče“ virus korona. Tako smo svi čuli o objavama na internetu koje daju savete o lečenju korone tako što ćete nešto pojesti ili popiti. Najčešće, objave su vezane za beli luk, hlor, tečno srebro, razna dezinfekciona sredstva, lekove koji u kombinaciji sa nečim navodno donose zaštitu i slično. Tako je u Americi preminula osoba koja je uzela fosfatni hlor dok je njegova supruga ostala u kritičnom stanju. Zapravo, „epidemiji“ lažnih vesti pripomogao je Donald Tramp koji je na konferenciji za novinare izjavio kako lekovi hlorokvin i hidrohlorokvin mogu potencijalno postati „presuđujući faktor“ u borbi protiv virusa. Njegova izjava, koja nema temelja u medicini, izazvala je masovnu kupovinu tih lekova do te mere da su to krenule da rade i neke države kao što su Alžir i Indonezija, dok je Indija odmah zabranila izvoz lekova u inostranstvo.

Iako je u Kini epidemija skoro prošla, mediji tamo su pisali o ženi koja je morala da bude hospitalizovana nakon što je pojela kilogram i po svežeg belog luka jer je pročitala na internetu da će je to zaštititi od zaraze. Još jedan primer opasnih dezinformacija je arapska verzija viralne objave sa Fejsbuka u kojoj navodni japanski doktor savetuje da ako pijete vodu na svakih 15 minuta virus će izaći iz vašeg tela. Ova objava je podeljena više od 250,000 puta na mreži.

Svi ovi primeri pokazuju koliko je u stvari malo truda potrebno da bi se lažna vest proširila celim svetom. Dovoljno je da ta objava bude na granici istine, nešto u šta nije toliko teško poverovati u nedostatku pravih informacija, kako bi se vest raširila do te mere da državni zvaničnici moraju javno da reaguju kako bi je demantovali i potencijalno spasili živote. 

Kako lažne vesti otežavaju borbu protiv virusa u Srbiji?

Kao sve zemlje sveta, i Srbija je morala postati žrtva određenih dezinformacija vezanim za virus korona. Pošto Srbija nema veliku populaciju, širenje lažnih vesti u njoj može potencijalno imati veći odjek nego u sistemima gde je toj vesti potrebno više vremena da se raširi. Na društvenim mrežama su se najpre pojavile cirkularne poruke koje su širile dezinformacije vezane za sam virus i njegovo preživljavanje na određenim temperaturama ili površinam, a kasnije su se pojavile poruke koje eksplicitno šire paniku tako što govore ljudima da ne izlaze iz kuće, kao na primeru ispod. Naime, u ovoj cirkularnoj poruci autor direktno optužuje NATO savez da avionima zaprašuje Srbiju određenim gasom koji izaziva trovanje (virus) nakon čega nastaje smrt. Pored toga što je izuzetno lako proveriti ovu lažnu informaciju, gas sarin spada u hemijsko oružje na nervnoj bazi koje izaziva ozbiljne posledice po čitavo telo. Ipak, neminovno je da će se kod određenog broja lakovernih ljudi vođenih strahom od prošlog bombardovanja i nepoverenjem prema zavničnim informacijama stvoriti dodatna doza nepotrebne uspaničenosti.

Izvor Fejsbuk

Koliko su zapravo ove poruke opasne govori i to da su se u pojedinim cirkularnim porukama anonimni autori pozivali na rođake ili prijatelje doktore koji preporučuju određene lekove. Tako se u prvoj poruci ispod može videti da je neko delio savete kako koronu leči askorbinska kiselina i vitamin C, što naravno medicina demantuje. U drugoj poruci autor se poziva na informacije iz Izraela koje tvrde da lek postoji, a to je limun u kombinaciji sa sodom bikarbonom, što nema nikakve veze sa medicinom. Ovakve poruke neće proći kod građana koji se odgovorno informišu, ali uvek će postojati određeni broj ljudi u društvu koji je podložan informacijama iz neproverenih kanala i koji će poruke dalje širiti verujući u njihovu istinitost zbog toga što im je to poslao rođak ili prijatelj.

Izvor Fejsbuk

Narodni poslanici su ljudi od velike društvene odgovornosti. Nažalost, oni često ne proveravaju svoje izvore. Tako je narodni poslanik Boško Obradović na svom Tviter nalogu koji prati oko 46,000 ljudi izazvao paniku objavljivanjem slike o kampu za pacijente na Avali, dok je slika zapravo nastala u Italiji. On je svoju objavu kasnije obrisao, što nije sprečilo ljude da stvore dodatno nepoverenje prema zvaničnim informacijama. Ovakva objava šalje dve poruke: 1. da država očekuje nagli porast broja zaraženih o kojem ne obaveštava javnost unapred, i 2. da u tajnosti sprovodi određene mere. Obe poruke će u ovako kritičnim trenucima izazvati dozu straha i nepoverenja prema zvaničnicima i doktorima koji komuniciraju korake u borbi protiv virusa krona.


Izvor slike portal Raskrikavanje

Opasnost širenja ovakvih i sličnih vesti prepoznali su i nadležni organi Srbije. Tako je širenje nereda i panike na internetu kažnjivo zakonom i zbog toga su neke osobe već privođene. Prošle  nedelje je u javnost došla inoformacija da neće više biti goriva na pumpama što je odmah uspaničilo građane koji su otrčali do obližnjih pumpi i napravili zastoje. Informacija je ubrzo demantovana, a osoba iz Beograda koja je tu lažnu vest proširila je privedena. Bez obzira, vest je izazvala nepotrebnu paniku i pozivala ljude da izlaze napolje što je suportno od saveta lekara koji se trude da smanje broj ljudi na ulicama.

Izvor Blic

Jedna od rastućih lažnih vesti jeste teorija da su 5G mreže zaslužne za širenje virusa. Ova lažna vest je otišla toliko daleko da su neki korisnici mreža ubeđeni da na teritorijama pokrivenim 5G mrežama dolazi do najviše oboljenja. Čak je ova teorija povezana sa lokacijom Beogradskog sajma na kome je trenutno smeštena privremena bolnica. Ova vest je demantovana od mnogih izvora, a glavni argument je taj da 5G mreža postoji na mnogo više lokacija od onih koje se smatraju „žarištem“ virusa korone.

Izvor Tviter

Dok se doktori i zvaničnici bore svakodnevno da spasu živote, lažne vesti vezane za uzroke i lečenje virusa korona mogu samo otežati njihov posao. Pored toga što moraju na dnevnom nivou da komuniciraju sledeće poteze države, potrebno je da izdvoje vreme kako bi demantovali lažne vesti i apelovali na ljude da budu oprezni kada su u pitanju informacije koje dolaze sa interneta. Zbog toga je bitno da budemo dodatno odgovorni.

Kako se zemlje sveta bore protiv lažnih vesti u doba korone?

Kako je ceo svet upoznat sa negativnim posledicama lažnih vesti, države i svetske organizacije pokrenule su razne mehanizme kako bi se protiv njih borile. Velika Britanija oformila je tim za borbu protiv dezinformacija (Counter Disinformation Unit). Ovaj tim će blisko sarađivati sa kompanijama društvenih mreža i ekspertima za komunikacije kako bi maksimalno umanjila njihov štetni efekat. Sa druge strane, SAD su otišle korak dalje, gde je FBI označio širenje teorija zavere i lažnih vesti kao potencijalni „domaći terorizam“. Sa epidemijom virusa korona, mnoge države jačaju svoje sajber kapacitete, a u Srbiji su do sada uhapšene 4 osobe zbog širenja panike i lažnih vesti. Da je ovo veliki problem shvatile su i Svetska zdravstvena organizacija koja redovno demantuje određene teorije o lečenju korone na svom sajtu dok ujedno pokušava da informiše ljude o koracima zaštite. Upravo ovde stupaju na snagu mediji koji se bave pravilnim informisanjem kao i analizom lažnih vesti. BBC na primer redovno izbacuje tekstove o lažnim metodama lečenja kao i izjave eksperata koji to demantuju. BBC takođe daje savete ljudima kako da se zaštite od lažnih vesti i kako da ih prepoznaju. U takvim situacijama je izuzetno bitno na koji način država komunicira svoje poteze, kao što u primeru ispod radi britanska vlada. Ovde se vidi da nakon što je poslala oficijalnu informaciju na mobilne telefone svojih građana, država ih upozorava da je to jedini zvanični kanal komunikacije, kao i da su poruke iste sadržine koje dolaze sa drugih kanala lažne.

Izvor Tviter

U Srbiji postoji ozbiljan odaziv određenih medija koji na dnevnom nivou odgovorno prate i proveravaju istinitost vesti vezanim za korona virus. Sajtovi kao što su Raskrikavanje, Cenzolovka i Fake News Tragač svakog dana otkrivaju desetine takvih vesti i objavljuju to na svojim sajtovima. Vlada Srbije je pokrenula svoje akcije vezano za suzbijanje lažnih vesti. Ona stalno apeluje da prvo treba slušati struku i zvanične kanale za informisanje kao što su sajt države Srbije www.covid19.rs ili brojevi telefona na koje građani mogu da se jave. U poslednjih par dana Vlada je pokrenula akciju kao što je ova na slici ispod, gde apeluje na građane da budu odgovorni i da ne slušaju lažne savete na internetu, već da se isključivo obrate nadležnim institucijama za sve potrebne informacije.

Izvor Vlada Srbije

Digitalne kompanije su takođe u prvim redovima borbe protiv lažnih vesti. Naime, one nude ekspertize u domenu analiziranja i monitoringa društvenih mreža koje individualni korisnici na prvu loptu ne mogu da primete. Koristeći svoje digitalne programe i alate, kompanije u moru velikih podataka mogu da izdvoje informacije od interesa mnogo pre nego što one postanu opasne ili vidljive. Efikasno korišćenje ovih alata može dodatno olakšati i ublažiti negativne posledice koje lažne vesti mogu da naprave državi, kompanijama i javnosti u ovim kritičnim trenucima.

Sa druge strane najveća odgovornost je upravo na nama, običnim građanima, koji na dnevnom nivou dolazimo u kontakt sa svakakvim sadržajem na internetu. U našim rukama je da budemo pažljivi i odgovorni, da biramo šta ćemo objavljivati na društvenim mrežama i šta ćemo slati našim prijateljima, kao i da prijavljujemo lažne informacije i da se protiv njih borimo koliko je to u našoj moći. Samo na taj način možemo smanjiti pritisak na naše zdravstvene radnike i intitucije koje pokušavaju da smanje posledice ove epidemije.

Autor: Digital Element