21Jan

Da li je za naše medije sneg prirodna pojava ili osmo svetsko čudo?

Sneg je meteorološka pojava koja kod nas, možemo reći, najviše iznenadi putare i – medije. Čudimo se snegu u januaru, kad se većina gradova u Srbiji već godinama unazad zabeli. Ova pojava nas sačeka nespremne, ulice ostaju neraščišćene, dežurne službe kasno reaguju i tako se priča ponavlja u krug. Situacija u medijima, po pitanju snega, nije ništa manje haotična nego na ulicama. Pišu se senzacionalistički tekstovi, upozopravaju se građani, preti se snegom, a ova praksa dešava se čak i u godinama kada snega ima prosečno, kao što je to slučaj sa početkom ove godine.

Uz pomoć start up kompanije Digital Element, koja je prva na našim prostorima razvila softvere za čitanje i razumevanje srpskog jezika, želeli smo detaljnije da istražimo ovaj trend i vidimo na koji način mediji pišu o snegu, kako izveštajavu o stanju na putevima, koje naslove koriste…

Analiziran je period od početka nove godine, odnosno od 1. do 13. januara. U analizu su uključeni online mediji, komentari čitalaca na objavljene vesti, kao i komentari na društvenim mrežama.
Najviše tekstova o snegu objavljeno je 3. januara, ukupno 1224 vesti. Tog dana je veći deo Srbije osvanuo pod snežnim pokrivačem. Nakon toga, o snegu se najviše pisalo 10. januara – 879 vesti i 11. januara – 729 vesti

Zanimljivo je da su se vesti objavljene 3. i 10. januara najviše odnosile na izveštaj o snegu – koliko je snega palo i u kojim gradovima. Veliki broj tekstova odnosio se i na vremensku prognozu – koliko će se sneg zadržati i da li nam i kada predstoje nove padavine. Za razliku od ova dva dana, najveći broj vesti objavljen 11. januara odnosio se, ipak, na stanje na putevima, na neprohodnost mnogih putnih pravaca u Srbiji, kao i na rad nadležnih službi. U vestima napisanim 11. januara vidimo i pojedine kritičke tekstove koji su bili upućeni putarima i gradskim vlastima, pogotovo onima u Beogradu. Iako su mediji tog dana pokazali svoju pravu ulogu – informisanje javnosti i upućivanje opravdane kritike, ipak nisu odoleli trendu objavljivanja senzacionalističkih naslova i, možemo reći, stvaranju panike među čitaocima.

Što se tiče sajtova, najviše tekstova o snegu objavljeno je u Blicu – ukupno 615, zatim na sajtu B92 – 586 tekstova, a zatim na sajtu Kurira – ukupno 385 tekstova.Ono što je vrlo uočljivo jeste da mediji i ovu, reklo bi se uobičajenu pojavu za zimu, rado koriste za objavljivanje vesti i naslova koji će privlačiti pažnju čitalaca. Ovo su samo neki od primera objavljenih naslova „Haos u BG zbog snega, obustavljen saobraćaj…“, „ZABELEO SE BEOGRAD Sneg već pravi probleme, autobusi proklizavaju, neki TRAMVAJI VOZE SKRAĆENO“, „HAOS širom Srbije, sneg pada 24 sata, ponegde i metar“.

Komentari na društvenim mrežama su raznoliki, ali bi se reklo da građani nisu toliko uplašeni snegom kao što mediji prikazuju. Veliki broj korisnika šali se na račun putara, jasno navodeći da su oni odgovorni za kolaps nastao u mnogim gradovima Srbije. Takođe, komentari čitalaca sajtova na vesti o snegu često sadrže duhovitu notu i opaske upućene putarima, ali i medijima koji sneg prikazuju kao – osmo svetsko čudo.

S obzirom na to da je uloga medija informisanje, logično je da će tema snega u velikoj meri biti zastupljena pogotovo u periodu godine kada je on aktuelan. Ipak, po načinu izveštavanja, vidimo da mediji i ovu temu rado koriste da bi privukli pažnju čitalaca, pogotovo naslovima i fotografijama velikih formata. U analiziranim tekstovima zabeleženo je mnogo više informativnih vesti, a osetno manje kritičkih članaka koji pozivaju na odgovornost nadležnih službi. Zanimljiv je trend uočen analizom komentara na društvenim mrežama da građani sve više koriste Fejsbuk i Tviter kao izvor informacija, čak i kada se radi o vremenskoj prognozi. Rado deleći duhovite statuse na račun snega, vidimo da se na društvenim mrežama sneg dočekuje uz više humora nego što je to slučaj u medijima.