28Nov

Koliko medije interesuje tema osiguranja?

Medijima su oduvek interesantne teme koje se tiču hronike – krađa ili prirodnih katastrofa, i to ne samo zbog prilike da plasiraju senzacionalistički sadržaji, već i iz opravdanih razloga što ovakve teme sa sobom često nose značajne žrtve – ljudske, materijalne, infrastrukturne…

Istražili smo da li ovakve teme često prati i priča o osiguranjima (putnim, životnim, osiguranjima od elementarnih nepogoda) ili mediji ne vole da povezuju ove dve teme i daju (opravdan) legitimitet osiguranjima kao, ipak, jedinoj stavki koji bar donekle može da umanji nastalu štetu?

Uz pomoć pametne analitike Digital Elementsa istražili smo koliko se o temi osiguranja pisalo u medijima, a koliko se pričalo na društvenim mrežama i formumima u prethodnih godinu dana…
Na društvenim mrežama najviše se, reklo bi se – logično, piše o zdravstvenim osiguranjima, 69 odsto svih komentara ticali su se zdravstvenog osiguranja. Komentari su se često odnosili na privatno zdravstveno osiguranje, ali i na to šta se dobija uz državno zdravstveno osiguranje. Nakon zdravstvenog, najčešće je spominjano putno osiguranje (18 odsto), a zatim se najviše govorilo o životnom osiguranju (6 odsto) i kasko osiguranju (5 odsto). Zanimljivo je da su više od tri puta komentari bili upućeni o zdravstvenom osiguranju (67 odsto svih analiziranih komentara na društvenim mrežama i forumima) u odnosu na 18 odsto koje je dobilo putno osiguranje.

Medije takođe najviše zanima tema zdravstvenog osiguranje, a u odnosu na ukupan broj analiziranih tekstova, ova tema zauzima čak 81 odsto svih objavljenih vesti i članaka. Ne treba zaboraviti da je tema zdravstvenog osiguranja značajna ne samo gledano iz perspektive zdravstva i osiguranja, nego i iz perspektive politike, te je se o ovoj temi dosta govori ako su aktuelni izbori u nekim velikim svetskim državama, gde se sa promenom politike često vrši i reforma zdravstvenog sistema.

Ovakve medijske trendove često koriste i osiguravači, te prateći medijske natpise i rast nepoverenja kod ljudi u državni zdravstveni sistem, nude privatna zdravstvena osiguranja.

Opšti je trend da hronika zauzima najveći deo medijskog prostora, te su gotovo preuzele vlast i na naslovnim stranama. Ipak, zanimljivo je da se, iako se često piše o prirodnim katastrofama ili o krađama, u medijima se mnogo manje, gotovo tri puta manje, piše o osiguranjima. Čak iako su osiguranja direktno povezana sa prirodom katastrofe (npr. osiguranje od poplave, osiguranje od požara) mediji kao da ne vole da povezuju ove dve teme. Da li izbegavaju da budu „generali“ nakon tragičnih bitki ili naši novinari još uvek nisu stekli naviku edukacije stanovništva po principu „bolje sprečiti nego lečiti“?

Ipak, mediji bi trebalo da na sistematičan i analitičan način ukazuju na značaj osiguranja, pogotovo kod čestih i predvidivih pojava (kao što su npr. poplave, grad ili loši meteoroliški uslovi u Srbiji).

Na društvenim mrežama i forumima se, takođe mnogo više pažnje poklanja komentarisanju karastrofa, nego priči o osiguranju i o krađi. Ipak, zanimljiv je trend da se gotovo podjednako priča o temi osiguranja, nego o temi krađe, dok je kod medija mnogo zastupljenija tema krađe. Da li ovo možemo objasniti trendom da kod korisnika društvenih mreža možda još uvek vlada sramota da se javno govori o tome da smo pokradeni ili da znamo da je neko pokraden? Da li „ružičasti filter“ društvenih mreža i ovde oslikava svoj paradoks?!

Osiguranje kao tema oduvek će biti zanimljivo medijima, iako se oni njome još uvek najviše bave kao temom povezanom sa događajima iz hronike. Ipak, po učestalosti komentara o osiguranju na društvenim mrežama zaključujemo da svest o važnosti svih vrsta osiguranja kod korisnika društvenih mreža raste, što je naverovatnije posledica veće osvešćenosti ljudi, čime će možda društvene mreže preuzeti od medija ulogu edukacije ljudi.